ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА, ТРОПСКИ РАЈ, У ДОБА КОРОНЕ Разноликост која привлачи Тамо, на две трећине острва Хиспаниолу, другог по величини у Великим Антилима, источно од Кубе и Јамајке, западно од Порторика, непосредно ћете осетити чудесну моћ музике и плеса. Од тог споја Европе, Кариба и Африке може се полетети, излечити од усамљености, победити страх од смрти. Ова мала земља, великог привредног раста, географски је најразноврснија у Карибима. Има огромне плаже, тиркизно море, тропску вегетацију, реке, планинске водопаде, велика језера, пећине, пешчане дине... Из тог грумена у океану историја је узнела гесло: „Бог, отаџбина, слобода”
Пише: Ивана Ашковић
Фото: Ивана Ашковић и Тамара Стојић
У време када је већина земаља света закључала своје границе у борби против пандемије ковида-19, Доминикана је остала отворена за туризам. Једна од првих информација које смо добиле од локалног водича, кад смо из хладног београдског фебруара слетеле у овај тропски рај, била је да случајева заразе вирусом има мало, јер је током целе године топло и сунчано, а вирус, ето, не воли сунце. Жељним путовања, пустоловине и сунца, а више од свега слободе кретања, широки осмеси локалног становништва и та весела изјава, коју иначе потврђују статистике, учинили су да се одмах осетимо као код куће. Доминиканска Република је друга по величини држава Кариба, географски и етнички веома разнолика, позната по тропским плажама, пећинама, топлим и гостољубивим људима, једна од најпривлачнијих дестинација у архипелагу Великих Антила, колевка баћате – једног од најсензуалнијих латино плесова, земља са прелепом природом, бурном историјом и богатом културом. Смештена је на источне две трећине острва Хиспаниола, које дели са Републиком Хаити.
Окружена Атлантским океаном на северу и Карипским морем на југу, Доминикана је раскошна тропска дестинација са готово 1.609 километара обале, 402 километра најлепших светских плажа, величанствених одмаралишта и хотела, и разних могућности за спорт, рекреацију и забаву. Овде можете плесати баћату у страственом загрљају са вашим изабраником или потпуним незнанцем, осетити како меренге музика помешана са ударима таласа буди сва ваша чула, опустити се у луксузним хотелима, истражити древне реликвије, уживати у укусној доминиканској гастрономији или у авантурама екотуризма у националним парковима, на планинским ланцима, рекама и плажама.
ПРВА ПРЕСТОНИЦА НОВОГ СВЕТА
Доминиканска Република има бурну историју која се у свим аспектима огледа у животу ове земље у XXI веку. Њена забележена историја почиње када је Кристофер Колумбо стигао до острва Хиспаниола на свом првом путовању у Нови свет, децембра 1492. Само неколико година касније изграђен је Санто Доминго, престоница колонијалне власти. Ту је подигнута и прва катедрала у Новом свету, а неколико деценија Санто Доминго је био административно срце царства у експанзији.
После више од триста година шпанске владавине, доминикански народ је прогласио независност новембра 1821. Већ у фебруару 1822, Хаити је присилно анектирао нову доминиканску територију, а Доминикана је стекла пуну независност двадесет две године касније, после победе у Доминиканском рату за независност 1844. године, када је и проглашена републиком. У наредном периоду Доминиканска Република је прошла кроз низ унутрашњих сукоба, неколико неуспелих инвазија суседног Хаитија и кратак повратак у шпански колонијални статус, пре него што је трајно збацила Шпанце током Доминиканског рата за обнову. Осим кратке шпанске окупације средином XIX века и окупације САД од 1916. до 1924. године, Доминикана је задржала независност и економски просперитет до данас. Припадници Таино народа, староседеоци острва, били су познати по прелепим уметничким делима, природној медицини, иновативним спортским активностима, сложеном текстилу, накиту и керамици, развијеној пољопривреди. Шпанске освајаче су дочекали мирно и гостопримљиво. Шпанци су, међутим, покорили локална племена, па ратовима и поробљавањем десетковали становништво. Мушкарци су били принуђени да раде на колонијалним плантажама и у рудницима злата. Велики број је подлегао и заразним болестима које су дуго биле ендемске за Европљане из Старог света а у Новом свету проузроковале су смрт милиона људи, јер локално становништво није имало имунитет. У периоду од око тридесет година, убијено је или расељено 98 одсто локалног становништва. Они који су остали, асимиловани су кроз мешовите бракове са Шпанцима или робовима које су Шпанци довозили из Африке. Сматра се да су Таино већ крајем XVI века изумрли као народ. Мањи број који је опстао на другим острвима Кариба такође је у већој мери асимилован кроз бракове са потомцима белих освајача или афричких робова.
Док се међу локалним становницима на први поглед издвајају они који су претежно хиспанског и они претежно афричког порекла, становништво Доминиканске Републике данас се већином изјашњава као мешовитог етничког порекла. Након независности од Хаитија, Доминиканци који су говорили шпански одмах су радили на покушају да елиминишу хаићански (а самим тим и афрички) културни утицај. Иако је елита успела у томе да задржи шпански језик као званични, заправо је велики део становништва био и остао афричког или мешовитог порекла.
ПЛАЖЕ, ВОДОПАДИ, ПЕЋИНЕ, ДИНЕ
Доминиканска Република је географски најразноврснија карипска држава. Поред топлих плажа и тиркизног мора, она љубитељима природе нуди планине са раскошном тропском вегетацијом и водопадима, велика језера и пешчане дине, што омогућава да се у једној малој земљи ужива у разноликим природним атракцијама. Острво Саона је један од оних идиличних призора са разгледница које нам изгледају као рај на Земљи. Беле пешчане плаже, мирно, прозирно, тиркизно море и кокосове палме. И Ви ту негде. И ништа више. Зато је Саона сигурно прва дестинација на коју пожелите да одете, без обзира на сав луксуз и садржаје који нуде хотели у Пунта Кани. Саона лежи на југоисточном врху земље и део је Источног националног парка, познат по мангровима и коралним гребенима и плажама са палмама, попут плаже Палмила, а плитке воде острва дом су морским звездама. Мано Хуан је идилично рибарско село у близини лагуне Фламинго, са живописним колибама и уточиштем за корњаче. На западу, може се видети пећина Котубанама позната по цртежима из претколумбовског периода. Санто Доминго је главни град државе. Налази се на југоисточном делу острва, на ушћу реке Озама. Град је 1496. године основао Бартоломео Колумбо, брат Кристифора Колумба, назвавши га Ла Изабела (по шпанској краљици Изабели I), као престоницу прве шпанске колоније у Новом свету, и најстарији је град који су Европљани основали на западној хемисфери. Универзитет је основан 1558. Привредно је средиште, са металургијом, текстилном, хемијском, дрвном и прехрамбеном индустријом.
ОД КИТОВА ДО СЕЛА ИЗ XVI ВЕКА
На историјским зградама Колонијалне зоне Санто Доминга (налази се под заштитом UNESCO-а) можете посматрати више од пет стотина година историје. Алказар де Колон била је палата саграђена по наредби Дијега Колумба, сина Кристифора Колумба. Данас је у њој музеј који чува најважнију карипску збирку уметничких дела средњег века и касне ренесансе. Катедрала Санта Мариа ла Менор из XVI века је најстарија катедрала на тлу америчког континента, и у њој се и даље обављају верске службе. Многе друге грађевине Колонијалне зоне су обновљене и добро одржаване, док се на другима види штета од земљотреса и олуја током година. Град је предиван изазов за све који воле историју или фотографију, али и за оне који уживају да седе у баштама локалних ресторана и гледају свет како пролази. Гледање китова је авантура коју не смете да пропустите. Најбоље време за посматрање китова је између средине децембра и краја марта сваке године, када се хиљаде величанствених грбавих китова окупљају у топлим водама Самане, у североисточном делу земље, да би се парили, донели на свет и дојили своје младунце. То је један од најспектакуларнијих годишњих догађаја у природи.
Гледање китова у Самани је јединствено јер су воде готово забрањене за све бродове, осим за чамце за посматрање китова, тако да су китови заштићени и без страха од људи. Током сезоне, можете видети не само одрасле китове, већ и новорођене младунце који пливају под будним оком својих мајки. Видећете и мноштво мушких грбавих китова који се боре за пажњу својих потенцијалних партнерки вратоломним акробацијама, попут искакања из воде у ваздух и громогласног пљескања репом по таласима. Алтос де шавон је прелепа реконструкција европског села у медитеранском стилу из XVI века, смештена на врху реке Шавон у месту Ла Романа. Једна је од најпопуларнија атракција у граду и обухвата културни центар, археолошки музеј и амфитеатар. Будући да је због епидемиолошке ситуације био затворен за групне посете, нас неколико ретких који смо дошли сопственим превозом запловили смо кроз тишину калдрмисаних улица и уживали у причама које су се низале са фасада из неког давног времена, као и у величанственом погледу на реку и долину. Амфитеатар од белог камена, изграђен у римском стилу, са пет хиљада седишта и савршеном акустиком, годинама је био позорница за важне музичке догађаје. А како су сви јавни догађаји и у овој држави музике и плеса утихнули пред таласом пандемије, на позорници је тога дана само један усамљени трубач пред пет хиљада празних места меланхоличним мелодијама подсећао нас, две случајне пролазнице и локалног водича, на божанску моћ музике и усамљеност уметника пред свеопштим страхом од смрти.
БАЋАТА И МЕРЕНГЕ
Баћата је жанр музике, касније и стил плеса, који је настао у Доминиканској Републици у првој половини XX века са првенствено шпанским утицајима али и са елементима аутохтоних и афричких музичких традиција, као спој који најбоље одражава културну разноликост становништва Доминиканске Републике. Истоимени плес који се развио из ове врсте музике је сигурно најсензуалнији од свих латино-америчких плесова. Игра се у затвореном загрљају са партнером, уз релативно једноставне кораке и са карактеристичним покретима кукова. Кажу да је плес настао као својеврсни „позив на љубавну игру” за исказивање жудње коју осећате према конкретној другој особи. Већина верује да што флуидније и сензуалније померате кукове, то већу страст осећате према партнеру. Ако вас неко позове на подијум за плес, значи да сте изабрани као партнер, а два плеса са истом особом исте вечери већ је готово обећање да ће се жар загрљаја пренети и негде другде ван подијума за плес.
Меренге се сматра делом националног идентитета и националним плесом доминиканске заједнице. Музика и плес су спој европске и афричке културе и, исто као баћата, одражава историју ове земље. Меренге има активну улогу у различитим аспектима свакодневног живота људи – од образовања до друштвених окупљања и прослава, чак и политичких кампања. Традиционална пракса је 2005. године препозната председничким декретом, а 26. новембар проглашен је Националним даном меренгеа. Меренге фестивали одржавају се сваке године у градовима Доминиканске Републике попут Санто Доминга и Пуерто Плате.
КОЛЕКЦИОНАРИ УСПОМЕНА
Кажу да су путовања једна од ретких ствари за које потрошите новац а које вас чине богатијим. Утолико за нас којима су путовања и откривање нових дестинација и нових култура страст, пандемија ковида-19 представља посебан изазов. Иако је туризам важна привредна грана у овој држави, Доминиканска Република има снажну економију и довољно других ресурса да издржи притисак пандемије, па ипак је остала отворена за нас пустолове и колекционаре незаборавних сусрета са другим културама. Захвалне на томе, пуне утисака и жељне да откријемо и друга чаробна места ове прелепе земље, обећале смо да ћемо се вратити.
***
Подаци
Доминиканска Република има близу десет милиона становника, на скоро педесет хиљада квадратних километара. Службени језик је шпански, валута доминикански пезос. У главном граду Санто Домингу, на југоистоку острва, на ушћу реке Озама, живи око три милиона становника.
***
Снажан економски раст
Доминиканска Република има најјачу економију у региону Кариба и Централне Америке, осма је економија у Латинској Америци. Током последњих 25 година, имала је најбрже растућу економију на западној хемисфери – са просечном стопом раста реалног БДП-а у 2014. и 2015. години од 7,3 одсто. У првој половини 2016. године, локална економија је порасла за 7,4 одсто настављајући свој тренд брзог економског раста. Скорашњи раст вођен је грађевинарством, производњом, туризмом и рударством. У земљи се налази Пуебло Виехо, други по величини рудник злата на свету. Приватна потрошња је велика као резултат ниске инфлације, отварања нових радних места и високог нивоа дознака.
У време када је већина земаља света закључала своје границе у борби против пандемије ковида-19, Доминикана је остала отворена за туризам. Једна од првих информација које смо добиле од локалног водича, кад смо из хладног београдског фебруара слетеле у овај тропски рај, била је да случајева заразе вирусом има мало, јер је током целе године топло и сунчано, а вирус, ето, не воли сунце. Жељним путовања, пустоловине и сунца, а више од свега слободе кретања, широки осмеси локалног становништва и та весела изјава, коју иначе потврђују статистике, учинили су да се одмах осетимо као код куће.
Доминиканска Република је друга по величини држава Кариба, географски и етнички веома разнолика, позната по тропским плажама, пећинама, топлим и гостољубивим људима, једна од најпривлачнијих дестинација у архипелагу Великих Антила, колевка баћате – једног од најсензуалнијих латино плесова, земља са прелепом природом, бурном историјом и богатом културом. Смештена је на источне две трећине острва Хиспаниола, које дели са Републиком Хаити.
Доминиканска Република има бурну историју која се у свим аспектима огледа у животу ове земље у XXI веку. Њена забележена историја почиње када је Кристофер Колумбо стигао до острва Хиспаниола на свом првом путовању у Нови свет, децембра 1492. Само неколико година касније изграђен је Санто Доминго, престоница колонијалне власти. Ту је подигнута и прва катедрала у Новом свету, а неколико деценија Санто Доминго је био административно срце царства у експанзији. 
Припадници Таино народа, староседеоци острва, били су познати по прелепим уметничким делима, природној медицини, иновативним спортским активностима, сложеном текстилу, накиту и керамици, развијеној пољопривреди. Шпанске освајаче су дочекали мирно и гостопримљиво. Шпанци су, међутим, покорили локална племена, па ратовима и поробљавањем десетковали становништво. Мушкарци су били принуђени да раде на колонијалним плантажама и у рудницима злата. Велики број је подлегао и заразним болестима које су дуго биле 
ендемске за Европљане из Старог света а у Новом свету проузроковале су смрт милиона људи, јер локално становништво није имало имунитет. У периоду од око тридесет година, убијено је или расељено 98 одсто локалног становништва. Они који су остали, асимиловани су кроз мешовите бракове са Шпанцима или робовима које су Шпанци довозили из Африке. Сматра се да су Таино већ крајем XVI века изумрли као народ. Мањи број који је опстао на другим острвима Кариба такође је у већој мери асимилован кроз бракове са потомцима белих освајача или афричких робова.
Доминиканска Република је географски најразноврснија карипска држава. Поред топлих плажа и тиркизног мора, она љубитељима природе нуди планине са раскошном тропском вегетацијом и водопадима, велика језера и пешчане дине, што омогућава да се у једној малој земљи ужива у разноликим природним атракцијама.
Саона лежи на југоисточном врху земље и део је Источног националног парка, познат по мангровима и коралним гребенима и плажама са палмама, попут плаже Палмила, а плитке воде острва дом су морским звездама. Мано Хуан је идилично рибарско село у близини лагуне Фламинго, са живописним колибама и уточиштем за корњаче. На западу, може се видети пећина Котубанама позната по цртежима из претколумбовског периода.
На историјским зградама Колонијалне зоне Санто Доминга (налази се под заштитом UNESCO-а) можете посматрати више од пет стотина година историје. Алказар де Колон била је палата саграђена по наредби Дијега Колумба, сина Кристифора Колумба. Данас је у њој музеј који чува најважнију карипску збирку уметничких дела средњег века и касне ренесансе. Катедрала Санта Мариа ла Менор из XVI века је најстарија катедрала на тлу америчког континента, и у њој се и даље обављају верске службе. Многе друге грађевине Колонијалне зоне су обновљене и добро одржаване, док се на другима види штета од земљотреса и олуја током година. Град је предиван изазов за све који воле историју или фотографију, али и за оне који уживају да седе у баштама локалних ресторана и гледају свет како пролази. 
Гледање китова је авантура коју не смете да пропустите. Најбоље време за посматрање китова је између средине децембра и краја марта сваке године, када се хиљаде величанствених грбавих китова окупљају у топлим водама Самане, у североисточном делу земље, да би се парили, донели на свет и дојили своје младунце. То је један од најспектакуларнијих годишњих догађаја у природи. 
Алтос де шавон је прелепа реконструкција европског села у медитеранском стилу из XVI века, смештена на врху реке Шавон у месту Ла Романа. Једна је од најпопуларнија атракција у граду и обухвата културни центар, археолошки музеј и амфитеатар. Будући да је због епидемиолошке ситуације био затворен за групне посете, нас неколико ретких који смо дошли сопственим превозом запловили смо кроз тишину калдрмисаних улица и уживали у причама које су се низале са фасада из неког давног времена, као и у величанственом погледу на реку и долину. Амфитеатар од белог камена, изграђен у римском стилу, са пет хиљада седишта и савршеном акустиком, годинама је био позорница за важне музичке догађаје. А како су сви јавни догађаји и у овој држави музике и плеса утихнули пред таласом пандемије, на позорници је тога дана само један усамљени трубач пред пет хиљада празних места меланхоличним мелодијама подсећао нас, две случајне пролазнице и локалног водича, на божанску моћ музике и усамљеност уметника пред свеопштим страхом од смрти.
Баћата је жанр музике, касније и стил плеса, који је настао у Доминиканској Републици у првој половини XX века са првенствено шпанским утицајима али и са елементима аутохтоних и афричких музичких традиција, као спој који најбоље одражава културну разноликост становништва Доминиканске Републике. Истоимени плес који се развио из ове врсте музике је сигурно најсензуалнији од свих латино-америчких плесова. Игра се у затвореном загрљају са партнером, уз релативно једноставне кораке и са карактеристичним покретима кукова. Кажу да је плес настао као својеврсни „позив на љубавну игру” за исказивање жудње коју осећате према конкретној другој 
особи. Већина верује да што флуидније и сензуалније померате кукове, то већу страст осећате према партнеру. Ако вас неко позове на подијум за плес, значи да сте изабрани као партнер, а два плеса са истом особом исте вечери већ је готово обећање да ће се жар загрљаја пренети и негде другде ван подијума за плес.
